Пошто је човечанство подложно смрти, мора да постоји васкрсење, ако треба искусити живот после гроба. У целом Старом и Новом завету, Божји весници надали су се васкрсењу (О Јову 14,13-15; 19,25-29; Псалам 49,15; 73,24; Исаија 26,19; 1. Коринћанима 15).
Нада васкрсења, за коју имамо чврсте доказе, охрабрује нас да можемо уживати у бољој будућности после овог садашњег света у коме је смрт судбина свих.
Христово васкрсење
Васкрсење мртвих праведника за бесмртност у блиској је повезаности са Христовим васкрсењем, зато што ће васкрсли Христос коначно пробудити мртве (Јован 5,28.29).
Његова важност
Шта би се догодило да Христос није васкрснуо? Апостол Павле укратко излаже последице: а) Не би било никакве користи од проповедања Јеванђеља: „Ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше.” (1. Коринћанима 15,14). б) Не би било опроштења греха: „Ако Христос не уста … још сте у гресима својим.” (стих 17); в) Не би било никакве сврхе веровати у Исуса: „А ако Христос не уста, узалуд вера ваша.” (стих 17) г) Не би било ни општег васкрсења из мртвих: „А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мрвих?” (стих 12) д) Тада не би било никакве наде после гроба: „А ако Христос не уста … и они који помреше у Христу, изгибоше.” (стихови 17,18)
Васкрсење у телу
Христос који је изашао из гроба, био је исти Исус који је на Земљи живео у телу. Сада је имао прослављено тело, које је још увек било стварно тело. Оно је толико било стварно да други нису чак ни приметили никакву разлику (Лука 24,13-27; Јован 20,14-18).
Сам Исус порицао је да је неки облик духа. Говорећи својим ученицима, рекао је: „Видите руке моје и ноге моје … опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.” (Лука 24,39) Да би доказао физичку стварност свог васкрсења, Он је, такође, јео у њиховој присутности (стих 43).
Његов утицај
Васкрсење је имало одушевљавајући утицај на Христове ученике. Оно је преобразило групу слабих и заплашених људи у храбре апостоле спремне да учине све за свога Господа (Филибљанима 3,10.11; Дела 4,33). Задатак који су они због тога прихватили, уздрмао је Римско Царство и потпуно преокренуо свет (Дела 17,6).
„Поузданост Христовог васкрсења донела је циљ и силу проповедању Јеванђеља (упореди: Филибљанима 3,10.11). Петар говори о васкрсењу ‘Исуса Христа из мртвих’ које је изазвало ‘жив над’ у животу верника (1. Петрова 1,3). Апостоли су себе сматрали рукоположенима да буду сведоци ‘његова васкрсења’ (Дела 1,22), а своје учење о васкрсењу Христовом заснивали су на месијанским пророчанствима Старога завета (Дела 2,31). Било је то њихово лично сазнање о васкрсењу ‘Господа Исуса Христа’ које је допринело да ‘с великом силом’ изнесу своје сведочанство (Дела 4,33). Апостоли су изазвали противљење јеврејских вођа када су пошли да проповедају ‘у Исусу васкрсење из мртвих’ (стих 2)… Када је доведен пред Синедрион, апостол Павле је изјавио да је ‘за над и за васкрсење из мртвих’ доведен ‘на суд’ пред њима (Дела 23,6; упореди: 24,21). Исти апостол писао је Римљанима да је Исус Христос ‘посведочен силно за сина Божјега … по васкрсењу из мртвих’. (Римљанима 1,4) Крштењем објашњава он, хришћанин сведочи у прилог својој вери у васкрсење Христово (Римљанима 6,4.5).”
Два васкрсења
Христос је учио да постоје два општа васкрсења: „васкрсење живота” за праведне и „васкрсење суда” за неправедне (Јован 5,28.29; Дела 24,15). Ова два васкрсења одваја раздобље од 1000 година (Откривење 20,4.5).
Васкрсење за живот
Онај који ће устати приликом првог васкрсења назван је „блажен и свет” (Откривење 20,6). Они неће искусити другу смрт у огњеном језеру на крају 1000 година (стих 14). Ово васкрсење у живот и бесмртност (Јован 5,29; 1. Коринћанима 15,52.53) догодиће се приликом Другог Христовог доласка (1. Коринћанима 15,22.23; 1. Солуњанима 4,15-18). Они који ће ово искусити никада више неће умрети (Лука 20,36). Они су заувек сједињени са Христом.Какво ће бити васкрсло тело? Као и Христос, васкрсли свети имаће стварно тело. И као што је Христос васкрсао као прослављено биће, тако ће и праведници. Апостол Павле је рекао да ће Христос „преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе његове”. (Филибљанима 3,21) Он непрослављено и прослављено тело назива „тело телесно” односно „тело духовно”; прво је смртно и пропадљиво, а друго је бесмртно и нераспадљиво. Промена од смртности до бесмртности десиће се тренутно приликом васкрсења (види: 1. Коринћанима 15,42-54)
Васкрсење за суд
Неправедни ће васкрснути приликом другог општег васкрсења које ће се догодити на крају 1000 година (види: 26. поглавље у овој књизи). Ово васкрсење је наставак коначног суда и осуде (Јован 5,29). Они чија се имена не налазе у Књизи живота васкрснуће овом приликом и бити бачени „у језеро огњено”. (Откривење 20,15.14)
Они су могли да избегну овај трагичан крај. Непогрешивим језиком Свето писмо износи Божји начин како се то може постићи: „Обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање. Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух и зашто да мрете? … Јер ми није мила смрт онога који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.” (Језекиљ 18, 30-32)
Христос обећава да „који победи неће му наудити друга смрт”. (Откривење 2,11) Они који прихватају Исуса и спасење које доноси, искусиће неописиву радост приликом Његовог величанственог повратка. У срећи која никада неће престати, проводиће вечност у дружењу са својим Господом и Спаситељем.