Сагледавање тајне загробног живота и пакла
Свака књига која се бави питањима која укључују емоције, као што је питање смрти, сигурно ће бити непотпуна и тако ће читаоца оставити донекле незадовољним. С овом темом се хватамо у коштац хиљадама година, а ипак мудраци, филозофи и теолози још увек нису дали потпуне одговоре на сва могућа питања. Кључни проблем је, свакако, то што међу нама нема људи који су искусили смрт, и који би могли да нам кажу шта им се десило. Мртви не говоре.
Додуше, неки људи тврде да су били умрли и да су назрели обрисе загробног живота. У књижарама ћете увек наћи понеку књигу чији аутор тврди да се вратио из мртвих: Доказ о постојању Неба, Мој последњи дах, Рођење звано смрт… Готово је сигурно да ћете нешто од овога наћи на полици. То су приче људи који тврде да су “на прстима ходали по ивици амбиса” и накратко у њ завирили. Најчешће само пар тренутака, а онда их је дефибрилатор изненада вратио у садашњи свет. Они заправо никада нису пали у тај амбис. Недостају нам извештаји људи који су дуже времена били мртви пре него што су се вратили у живот. Наравно, имамо пример Исуса Христа и Лазара, али нико од нас не познаје неког попут њих двојице, с ким бисмо могли да разговарамо – што значи да не можемо да се ослонимо на сведочења која данас постоје.
Ова књига не садржи уобичајена лична сведочења, осим нека успутна. Такође, она не даје детаљну научну анализу смрти. Уместо тога, читаћете размишљања средовечног човека који је, веома свестан своје смртности, испитивао шта Библија каже о овом предмету – уз кратке осврте на религијску историју. Не покушавам да одговорим на сва ваша питања, већ само да вас заинтригирам да истражујете ову тему. Уосталом, и ви и ја ћемо, с остатком људског рода, на крају живота окончати своје трагање.
Надам се да ћете, када завршите с читањем ове књиге, потражити још неке на исту тему. Верујем да ћете наставити проучавање – а нарочито да ћете одвојити време да испитате шта света књига Библија заправо говори о људској природи, о животу, смрти и вечности. Током протеклих две хиљаде година, народна веровања и сујеверја утицали су на разумевање ове теме. Зато је потребно да модеран проучавалац пажљиво разликује ове додатке од онога што су наши преци заправо мислили.
Наше друштво је опседнуто смрћу. Можда је разлог томе тај што смо себе толико изложили приказивању насилне смрти у биоскопима, а сада и на огромним екранима у собама, да смо стекли имуност на свој најгори страх. Можда се мисли да ћемо, ако се нагледамо смрти, мање страховати од ње. Наравно, може се тврдити и супротно: то што је у већини случајева смрт коју гледамо на екрану насилна, бесмислена и безосећајно представљена може да значи да оваквим избором забавног програма само појачавамо своје страхове.
Ипак, занимљиво је да, што се више упуштамо у културу смрти кроз индустрију забаве, то мање времена трошимо за суочавање с реалношћу. Наши преци – у европским културама, у сваком случају – држали су изложена тела чланова породице у својим домовима неколико дана пре сахране, и на тај начин су имали блиско искуство са смрћу. Некадашње бдење сада је сведено на кратко посматрање у капели. Надам се да ћете у току читања ове књиге застати да размислите мало дубље о овој теми. Без обзира на то колико вешто прерушавамо смрт тапацираним ковчезима и прекрасним букетима цвећа, не можемо да зауставимо неизбежно: сви ћемо умрети – укључујући и вас и мене. Добро је и лепо што ће наши ожалошћени причати о нама дирљиве приче и певати тужне песме, али они ће отићи кући, а ми ћемо остати у свом ковчегу.
Да ли су ове моје речи довољно директне?
Што се мене тиче, ја не желим бајке о смрти. Иако уживам у добрим причама и митовима древних цивилизација, желим да знам шта ће се заиста десити када умрем. Још сам у раној младости схватио да сам и ја смртан. Када буде дошао мој ред, и када познаници оду на послужење после сахране, ја ћу остати сам у хладној земљи, чекајући да неки људи затрпају сандук с мојим телом.
Не желим измишљене приче. Ходам по мосту између младости и старости, и желим да знам истину. “Са знојем лица свог јешћеш хлеб”, упозорава нас Библија, “докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.” (1. Мојсијева 3:19) Живот је тежак, и живот има крај. То није само изрека или кратка мисао с интернета; то је истина.
Знам да ће доћи крај, али шта се онда дешава?
Не желим празне приче. Желим да знам истину!
Аутор: Шон Бунстра
Повез: мек повез, српски, латиница (155 стр.)
Оставите одговор