Који су делови људског бића? Да ли је оно сачињено од извесног броја независних саставних делова, као што су тело, душа и дух?
Дах живота
„А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.” (1. Мојсијева 2,7)
Када је Бог битне састојке земље променио у живо биће, Он „дуну” „дух животни” у ноздрве Адамовог беживотног тела. Овај дух животни је „дах Свемогућега” (О Јову 33,4) – искра живота. Ми га можемо упоредити са електричном струјом, која – док протиче кроз различите електричне саставне делове, преображава мирну, сиву, стаклену плочу на кутији у трептаво разливање боја и радњи – када окренемо дугме на телевизору у боји. Електрична струја доноси звук и покрет тамо где никада није било ничега.
Човек – живо биће
Шта је учинио дух животни? Када је Бог обликовао људско биће од битних састојака земље, сви органи били су заступљени – срце, плућа, бубрези, јетра, слезина, мозак – све савршено, али беживотно. Тада је Бог дунуо дух животни у ову беживотну материју и „поста човек душа жива”.
Писмена једначина је праволинијска: прах земаљски (битни састојци земље) + дух животни = живо биће, жива душа. Сједињење битних састојака земље са духом животним имало је као исход живо биће или душу.
Овај „дух животни” није ограничен само на људе. Свако живо биће га има. Библија, на пример, приписује дух животни и оним животињама које су ушле у Нојев ковчег и онима које нису ушле (1. Мојсијева 7,15.22).
Јеврејски израз за 1. Мојсијеву 2,7 који је преведен са „душа жива” или „живо биће” је нефеш хаја.
Овај израз не одређује изричито човека, јер се односи и на морске животиње, инсекте, гмизавце и дивље звери (1. Мојсијева 1,20.24; 2,19).
Нефеш је преведен као „биће” или „душа” и долази од напхасх са значењем „дисати”. Његова грчка одговарајућа вредност у Новом завету је псуцхе. Пошто је дах најочитији доказ живота, нефеш у основи означава човека као живо биће, личност.” Када се примењује на животиње, као у извештају о стварању, онда их описује као жива створења која је Бог створио.
Важно је запазити да Библија каже да је човек постао душа жива. Ништа у извештају о стварању не указује на то да је човек примио, добио душу – неку врсту одвојене целине која је приликом стварања сједињена са људским телом.
Недељива целина
Важност извештаја о стварању за правилно разумевање човекове природе не може се довољно нагласити. Наглашавањем његовог органског јединства, Свето писмо слика човека као јединствену целину.
Библијско значење душе
Као што смо већ споменули, старозаветна „душа” је превод јеврејске речи нефеш. У 1. Мојсијевој 2,7 она означава човека као живо биће пошто је дах животног духа ушао у физичко тело начињено од битних састојака земље. Исто тако нова душа почиње да живи кад год се једно дете роди, свака „душа” постаје нова јединица живота јединствено различита и одвојена од свих осталих сличних јединица. Овај квалитет индивидуалности у сваком живом бићу који га образује у јединствену целину, изгледа да је мисао коју наглашава јеврејски израз нефеш. Када се употребљава у овом смислу, нефеш није део неке личности, он јесте личност и у многим случајевима преводи се као „човек, лице” (види: 1. Мојсијева 14,21; 4. Мојсијева 5,6; 5. Мојсијева 10,22; упореди: Псалам 3,2) или као „сам” (3. Мојсијева 11,43; 1. О царевима 19,4; Исаија 46,2 итд).
„Са друге стране, изрази као ‘моја душа’, ‘твоја душа’, ‘његова душа’, итд. обично су идиоми личних заменица ‘ја’, ‘мене’, ‘ти’, ‘он’, итд. (види: 1. Мојсијева 12,13; 3. Мојсијева 11,43.44; 19,8; Исус Навин 23,11; Псалам 3,2; Јеремија 37,9; итд) На више од 100 од 755 места у Старом завету нефеш се преводи као ‘живот’ (1. Мојсијева 9,4.5; 1. Самуилова 19,5; О Јову 2,4.6; Псалам 31,13, итд).
Често се нефеш односи на жеље, прохтеве или страсти (упореди: 5. Мојсијева 23,24; Приче 23,2; Проповедник 6,7), па се понекад преводи и са ‘апетитом, прохтевом, лакомошћу’ (Приче 23,2; Проповедник 6,7). Може да се односи и на седиште осећања (1. Мојсијева 34,3; Песма над песмама 1,7 итд), а понекад представља и човекову вољу као када се преводи са ‘задовољство, уживање’ у 5. Мојсијевој 23,24; Псалам 105,22; Јеремија 34,16. У 4. Мојсијевој 31,19 нефеш је ‘убио’, а у Судије 16,30. (преведено са ‘ја’) умире. У 4. Мојсијевој 5,2 (‘мртвац’) и 9,6. (‘мртво тело’) односи се на леш (упореди: 3. Мојсијева 19,28; 4. Мојсијева 9,7.10)
Употреба грчке речи психе у Новом завету је слична нефеш у Старом завету. Користи се како за животињски, тако и као ознака за људски живот (Откривење 16,3). У Светом писму преведена је четрдесет пута једноставно као ‘живот’ или ‘животи’ (види: Матеј 2,20; 6,25; 16,25; итд). У неким случајевима употребљава се у једноставном значењу ‘људи, народ’ (види: Дела 7,14; 27,37; Римљанима 13,1; 1. Петрова 3,20; итд), а у другим она је изједначена у значењу са личном заменицом (види: Матеј 12,18; 2. Коринћанима 12,15; итд). Понекад се односи на осећања (Марко 14,34; Лука 2,35), на дух (Дела 14,2; Филибљанима 1,27) или на срце (Ефесцима 6,6).”
Психе није бесмртна, већ подложна смрти (Откривење 16,3). Она може да се уништи (Матеј 10,28).
Библијски навод указује да се понекад нефеш и психе односе на целу личност, а у другим приликама на нарочито човеково својство као што су осећања, прохтеви, наклоности. Оваква употреба, међутим, ни у ком случају не истиче да је човек биће састављено од два посебна и различита дела. Тело и душа постоје у заједници; заједно они чине недељиво јединство. Душа не поседује никакав свестан живот изван тела. Не постоји такав текст који указује на то да душа као свесно биће надживљује тело.
Библијско значење духа
Док јеврејска реч нефеш преведена као душа означава индивидуалност или личност дотле старозаветна јеврејска реч руах, преведена као дух, односи се на искру живота која даје снагу и која је битна за лични опстанак. Она означава божанску силу или животно начело које даје живот људском бићу.
„Руах се појављује 377 пута у Старом завету и најчешће се преводи као ‘дух’, ‘ветар’, или ‘дах’ (1. Мојсијева 8,1; итд). Реч се такође користи да означи животну снагу (Судије 15,19), храброст (Исус Навин 2,11), нарав или љутину (Судије 8,3), расположење (Исаија 54,6), морални карактер (Језекиљ 11,19) и седиште осећања (1. Самуилова 1,15).
У смислу даха, руах код људи истоветан је са руах код животиња (Проповедник 3,19). Човеков руах напушта тело приликом смрти (Псалам 146,4) и враћа се Богу (Проповедник 12,7; упореди: О Јову 34,14). Руах се често употребљава за Божји Дух као у Књизи пророка Исаије 63,10. У Старом завету руах у односу на човека никада не означава интелигентну целину способну за осећајно постојање изван физичког тела.
Новозаветни еквивалент за руах је пнеума ‘дух’ од пнео ‘дувати’ или ‘дисати’. Као и код руах ни овде нема ничег недељиво повезаног у речи пнеума што би означило целину у човеку способну за свесно постојање изван тела, ни новозаветна употреба у односу на човека ни на који начин не означава неки такав концепт. У наводима као што су Римљанима 8,15; 1. Коринћанима 4,21; 2. Тимотију 1,7; 1. Јованова 4,6 пнеума означава ‘расположење’, ‘став’ или ‘стање осећања’. Такође се користи као ознака разних видова личности као у Галатима 6,1; Римљанима 12,11; итд. Као и са руах, пнеума се враћа Богу приликом смрти (Лука 23,46; Дела 7,59). Као и руах пнеума се такође употребљава и за Божји Дух (1. Коринћанима 2,11.14; Ефесцима 4,30; Јеврејима 2,4; 1. Петрова 1,12; 2. Петрова 1,21. итд).”
Јединство тела, душе и духа
Двострука сједињеност
Иако Библија сагледава човекову природу као јединство, она прецизно не одређује однос између тела, душе и духа. Понекад се речи душа и дух употребљавају наизменично. Запазите њихов паралелизам у Маријином изражавању радости после саопштења које јој је пренео анђео: „Велича душа моја Господа; и обрадова се дух мој Богу спасу мојему.” (Лука 1,46.47)
У једном случају Исус је окарактерисао човека као тело и душа (Матеј 10,28), а у другом случају апостол Павле као тело и дух (1. Коринћанима 7,34). У првом душа се односи на узвишенију човекову способност, по свој прилици на ум преко кога он општи са Богом. У другом израз дух односи се на ову узвишенију човекову способност. У оба случаја тело обухвата физички, као и осећајни вид личности.
Трострука сједињеност
Постоји један изузетак од општег одређења човека који обухвата двоструку сједињеност. Апостол Павле који говори о двоструком јединству тела и духа, такође говори о изразу троструке сједињености. Он тврди: „А сам Бог мира да посвети вас целе у свачему; и цели ваш дух, душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашега Исуса Христа.” (1. Солуњанима 5,22.23) Ово место саопштава апостолову жељу да ниједан од ових видова једне особе не буде искључен из процеса посвећења.
У овом случају дух може да се схвати као „више начело интелигенције и мисли којим је човек обдарен и преко кога Бог може да општи својим Духом (види: Римљанима 8,16). Обновљењем ума под утицајем Светога Духа, појединац се преображава у Христов лик (види: Римљанима 12,1.2).
Помоћу ‘душе’ … када се разликује од духа, може да се схвати део човекове природе који се изражава преко нагона, осећања и жеља. Овај део човекове природе такође може да се посвети. Када је, радом Светога Духа, ум доведен у склад са Божјим умом и посвећени ум влада над нижом природом, нагони, који би иначе били у супротности са Богом, покоравају се Његовој вољи. Тело над којим владају виша или нижа природа је физички склоп – месо, крв и кости.
Павлов редослед прво дух, затим душа и на крају тело није стицај околности. Када је дух посвећен, ум је под божанским надзором. Посвећен ум, опет, имаће посвећујући утицај на душу, тј. на жеље и осећања. Особа у којој дође до овог посвећења, неће злоупотребити своје тело па ће онда њено физичко здравље напредовати. На тај начин тело ће постати посвећујуће средство којим ће хришћанин моћи да служи своме Господу и Спаситељу. Павлов позив на посвећење јасно је укорењен на појму о сједињености људске природе и открива да ефикасна припрема за Христов други долазак захтева припрему целе личности – духа, душе и тела.
Недељива, саосећајна сједињеност
Јасно је да је свако људско биће недељива целина. Тело, душа и дух делују уско сарађујући и откривајући јак саосећајни однос између човекових духовних, душевних и телесних способности. Недостаци у једној области, ометаће друге две. Болестан, нечист или збркан дух или душа имаће исто тако одсудни утицај на човеково емоционално и телесно здравље. Обрнути случај је такође истинит. Слаб, болесни телесни склоп који пати, имаће штетан утицај на човеково емоционално и духовно здравље.