Бог није изговорио реч да настане круна Његовог стварања. Уместо тога, Он се сагнуо да обликује своје ново створење од праха земаљскога.
Највећи ствараоци-вајари на Земљи никада неће моћи да исклешу тако племенито биће. Можда би Микеланђело могао да обликује сјајну спољашњост, али шта са анатомијом и физиологијом која је брижљиво замишљена да би функционисала и изразила савршенство?
Савршени кип лежао је завршен са косом, трепавицама и ноктима на својим местима, али Бог још није завршио посао. Овај човек није требало да сакупља прашину, већ да живи, да мисли, да ствара и расте у слави.
Нагнувши се над овим величанственим обликом, Творац „дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива”. (1. Мојсијева 2,7; упореди: 1,26). Схватајући човекову потребу за друштвом, Бог му је начинио „друга према њему”. Бог „пусти тврд сан” на Адама и док је Адам спавао, Бог му је извадио једно ребро и створио жену (1. Мојсијева 2,18.21.22). „И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божјему створи га, мушко и женско створи их.” Тада их је Бог благословио и рекао им: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.” Адаму и Еви поклоњен је дом у врту који је био величанственији од најлепшег савременог дома на Земљи. У њему је било дрвећа, винове лозе, цвећа, брда, долина – све је то украсио сам Уметник. Два нарочита дрвета, дрво живота и дрво познавања добра и зла, налазила су се тамо. Бог је дао Адаму и Еви дозволу да слободно једу са свакога дрвета, осим са дрвета познавања добра и зла (1. Мојсијева 2,8.9.17).
Тако је остварен врхунски догађај седмице стварања. И „погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома”. (1. Мојсијева 1,31)
Човеково порекло
Иако данас многи верују да људска бића воде порекло од нижих облика живота и да су резултат природних процеса који су трајали милијардама година, таква мисао не може да се усклади са библијским извештајем. Пресудно библијско гледиште о човековој природи јесте да су људска бића подложна процесу дегенерације.”
Бог је створио човека
Порекло људскога рода може да се пронађе и утврди на једном божанском саветовању. Бог је рекао: „Да начинимо човека.” (1. Мојсијева 1,26) Множина односи се на Божанство, Тројство Бога Оца, Бога Сина и Бога Светог Духа (види: 2. поглавље у овој књизи). Дакле, Бог је прво људско биће почео да ствара са једним циљем (1. Мојсијева 1,27).
Створен од праха земаљског
Бог је обликовао човека од „праха земаљског” (1. Мојсијева 2,7), употребљавајући праматерију, али не и друге облике живота, као што су морске или копнене животиње. Све док није обликовао сваки орган и док га није ставио на његово место, Он није дао „дах животни” који је човека учинио живим бићем.
Створен по божанском узору
Бог је створио сваку другу животињу – рибе, птице, гмизавце, инсекте, сисаре итд. – „по врстама њиховим”. (1. Мојсијева 1,21.24.25) Свака врста имала је свој типичан облик својствен само њој и способност да продужи своју специфичну животињску врсту. Човек, пак, био је створен према божанском узору, а не према узору из животињског царства. Бог је рекао: „Да начинимо човека по својему обличју”. (1. Мојсијева 1,26) Постоји јасна одвојеност између људских бића и животињског царства. Лукин родословни увод, описујући порекло људског рода, изражава ову разлику једноставно, али дубоко: „Адама, сина Божјега”. (Лука 3,38)
Човеков узвишени положај
Стварање човека било је врхунац целокупног стварања. Бог је поставио човека, створеног по обличју Бога Владара да води бригу о планети Земљи и о целокупном животињском царству. Л. Беркхоф (Беркхоф) овако пише о Адаму: „Његова је дужност и предност била да потчини целу природу и сва створена бића својој власти, да служе његовој вољи и циљевима, да би он и целокупна славна владавина могли величати свемоћног Творца и Господара целог свемира – 1. Мојсијева 1,28; Псалам 8,4-9.”
Повезаност људског рода
Родословља у Првој књизи Мојсијевој показују да су сви нараштаји који су долазили после Адама и Еве, потекли од овог првог пара. Као људи сви делимо исту природу, која представља генетичку и генеалошку повезаност. Апостол Павле је рекао: „Учинио је (Бог) да од једне крви сав род човечиј живи по свему лицу земаљскоме.” (Дела 17,26)